" Ta Vojvodina asova,britvi,molitvi i samara,
zarasla u zelje,u laz,u borbu,u izdajstvo,u ljubav.
Volim je,jer svi smo siroko i obicni kao ova ravnica...."
Ni za hiljadu godina ne bih mogla da smislim bolji uvod,zato ako zelite da pricate o Vojvodini pocnite sa Mikom Anticem, necete pogresiti.:)
Vojvodina je najlepsa ravnica na svetu.Verovatno na Googlu mogu da se nadju svakakve ravnice,koje ce vam oduzeti dah,ali jedino za ovu NASU,cete reci al' je VOLEM.
Da ne bih okolisala nabrojacu sve one stvari koje je cine posebnom(nabrajanjem se nece izgubiti lepota opisa,ne brinite :) ):
*Oprosti sto ti kazem Ti,jer ti kazem svakog koga volim.:)
-Volim te,jer o tebi pripovedaju oni koje si podigla ali i oni koje si samo ugostila.Govore da si najzelenija,najsira ravnica koju su videli.
-Volim te,sto ne moram da mislim o proslosti da bi postojala.Radjas se svaki put, u svako doba godine drugacija,a valjda i mi sa tobom.
-Ti si jedino mesto,u koje kada gledam odmaram oci.
-Volim ono dugo "e",sto si nam podarila,pa nas ljudi prepoznaju i u tudjini.
Onda dodje juli,pocetak avgusta kada cistimo sljive i kajsije za rakiju.Svaka kuca brizno je gajila svaki pedalj zemljice tvoje.Podarila malo ili mnogo-nebitno je.
Kazan kruzi po komsiluku,ljudi se okupe,skrenu misli na one teske dane koje su proziveli,nazdravljaju onim koji tek dolaze.Pricaju o prosloj godini,i proslogodisnjoj rakiji(heh)!
Nakrive se kape,peskiri oko vrata,doslo je jos par komsija,i tako duboko u tvoje tople noci koje donosis svake godine..
Kao zaostavstinu,kao razlog zasto te volim,uvek napomenem nase usorene ulice,stare komsije i njihove samlice na kojima su verovatno sedeli njihovi roditelji,a sada sede unuci i praunuci.Pricam o ljudima koji su leti kada sparina malo posustane izlazili pricajuci uglavnom o proslim vremenima,o bastama,o obecanoj zemlji,o nama mladima i nasim vremenima..
Zivelo se verovatno i ovde tesko,zivi se i sada..Medjutim,nikada nisam zelela da razmisljam tako o tebi.
Zivimo kroz svako tvoje prolece,kroz svaku jesenju kisu koju nam doneses i oslobodis miris zemlje u bastama oko mene.Kada god mi je bilo tesko,odlazila sam da gledam prirodu u koju si ti utkana.
Nije Vojvodina samo naziv-mesto na karti.To je svaka njiva,svaki vocnjak na Fruskoj Gori.Ti si utkana u vino,u tambure i njihove vlasnike, i njihovo "Opa" koje je sve zanimljivije kako vece odmice. Mislim da si utkana cak i u onu violinu gospodina Ignaca Sena(kada je on zasvirao ja sam pomislila, Boze, kako volim sto sam iz Vojvodine), u one nase pušnice sto se STROOGO cuvaju:)...MA NEPONOVLJIVA SI!
Uh da,ima nesto i u trpezi,i popustanju kaiseva...
Sada mi na pamet padose pijace.Moje vecito odusevljenje!(pitam se ima li jos fasciniranih).Evo predloga,ustanite rano i idite na pijacu.Ne trebaju vam pare,samo posmatrajte.
Raznih ljudi: glasnih,tihih,prostih,naradjenih...izraza lica onih koji prodaju i onih koji kupuju.Onih koji podalje malko iz kafane, sa cackalicom u ustima posmatraju mlade zene tek pocele da idu na pijacu.Takvi uglavnom u kesi pored nogu drze: sundjer,peckalicu za muve,1 kg voca, i zena je tu negde(otisla po hleb),prisecaju se oni svojih zena i vremena kada su isli za zenama.Mada ima i onih drugih,pa i trecih;ja volim ovako da razmisljam o ljudima iz kafane.Kako to obicno biva,i to tako neka ostane, starije zene-necije bake,prodaju cvece,pa ako ste vec na pijaci uzmite od njih jedan buketic(nece da vam fali):) Meni su pak najdrazi oni sto kada mere na kantar zatvore jedno oko,ne bi li odoka bila Kila!
Tako,ja otisla na kraj u opisu pijaca-ali bila sam i na drugim pijacama,u drugim gradovima,nema to toliko smeka; usudicu se reci Vojvodjanskog stila(sta da vam radim)
Elem,postoji toliko puno stvari koje volim,i vi koji citate ovo smislicete isto toliko,Mika je rekao: " Ne stidim se tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaca..."
Molim vas,pa i sto bi? Evo ja kazem neka se proglasi ludakom svako ko pomisli da te se ne moze voleti sreco rodna.
Na kraju: Razdrlji prsluk i gutaj!Ja ovim zavrsavam :)
