Tragovi koje ostavljamo uz put,
uz put tebi i meni za podsetnik kažu da je pusto čekati stvari
koje su veće od nas samih. Kotrljaju se
po ulicama, gde mnogi gaze u bezdan i
prenose poruke kukavičluka da nismo jači, da smo uplašeni dogmama o velikim
ljubavima koje su za nas smislili najslabiji.
Verovanje, vojevanje za Velike
pobede od kojih peku dlanovi na koje se dočekaš uplašen, miluju nepojamno
usnulo vreme koje je odavno prošlo.
Napipaj u mraku najveće opasnosti
koje je vreme pronelo kroz sve tvoje živote i izvadi, izvadi ih iz mraka i pruži ih ka vrtlogu vremena, neka polete, neka te potom objasne, neka te za mene vole i
sačuvaju.
