Jedna krasna devojka(koja cesto nije ni svesna da je takva) Sanja,cekajuci da nas pusti profesorica na pauzu pocela je pricu o knjizi, ''Slike Dorijana Greja'' ,koja je umnogome uticala na njenu stariju sestru-posle i na mene.
Naziv knjige mi je od prvog pomena privukao paznju,te sam rekla sebi da MORAM procitati tu knjigu.
Dorijane Greju,toliko si poseban da se pisac uopste nije osecao ugrozeno da ce tvoje ime biti mozda poznatije od njegovog.Udahnuo ti je ne samo zivot,vec i sudbinu a da to ne bude sve,nisi ostao samo obican karakter u knjizi-dao ti je i ime i prezime.Hrabro,zar ne?- mislim sada nakon citanja.
Profesorica je dosla,pokupili smo se i otisli na pauzu.
Dan kasnije,otisla sam u biblioteku,i u odeljku engleskih pisaca pronasla knjigu.Dobar znak!
Na omotu knjige,koja je inace ''Politikino'' izdanje,bio je kao na Koeljevom romanu ''Alhemicar''-Narcis koji se ogleda u vodi.Znam pricu o Narcisu,ali kakve to veze ima sa ovim?! -pomislim ja.
Knjiga je bila ocuvana,kao i uvek mirisala je na biblioteku(ne na cudne mirise raznih kuca u kojima prezivaju ''lake''knjige)*sto je isto bio Dobar znak.
Pocela sam da citam predgovor,koji je obecavao TAKO mnogo.Osecaj me nije prevario ni ovaj put .Vec na prvim stranam,osetila sam povezanost sa knjigom,ali kako sam citala dalje bila sam sve vise zainteresovana za zivot ovog nesretnika.
Elem,BOJIM se da od velikog odusevljenja ovaj blog ne bude puko prepricavanje.Al' kusam svoju srecu i umece.
Dorijan Grej,prelep mladic.Aristokratska krv,zamucena tugom-nazalost.Spoljasnost je tako mnogo obecavala,tako je verovao, ne samo on vec i drugi koji su oko njega ziveli.U knjizi je pisac svim drugim karakterima usadio da nijednom ne pomisle da takva lepota moze da ucini nesto strasno i brutalno.Svi su verovali u to,ali ne i Dorijan Grej.
Lepota mu je pruzala odredjeno zadovoljstvo jer je njom plenio kako zene,tako i muskarce,ali kada bi sva ta lica otisla ostajao bi sam i postajao bi ono sto zaista jeste,preplasena osoba.Lepota je krila:tugu,bezbroj sumnja,neverovanje.Pomesana osecanja od samoljublja do potpune zelje za cistotom i iskrenoscu-smenjivali su se ,a u njemu kao da je zivelo jos jedno bice.To ga je dovodilo do ludila,a koga i ne bi?!Okrenut sebi,uvek je pokusavao da bude ono sto ''bi trebao da bude''. Dorijan gubi korak,saplice se o sopstvene zelje,strahove,pocinje da se gubi na putu ka ostvarenju.
Trudeci se da oslika idealnu sliku o sebi, kao mladicu koji je siguran u svoj put,koji je pronikao u tajne zivljenja,pozrtvovaniji posmatrac bi ipak rekao: ovom momku fali vere-koliko god to paradoksalno zvucalo.
Ovom momku je nedostajala roditeljska ljubav koju nikad nije imao,nedostajalo mu je da nekom pripada,nedostajalo mu je vere da pozrtvovanost izmedju ljudi ipak postoji.
Umesto da tome tezi,menjajuci tok svog svrsetka jednoga dana,zbog nepoznavanja pozrtvovanosti,spoljasnja lepota i opste odobravanje na istu pobedili su ga u pronalazenju sebe.
U bujici oseta,javilo se svetlo u mraku.Dorijan se zaljubljuje u devojku koja je jedne noci bila Imogena,druge Julija.Sibil Vejn, kako joj je pravo ime,nikada.Iskreno mislim da ju je voleo jer je svaki put mogla da bira ko ce da bude,menjala je sebe i svoj karakter o predstave do predstave.Dorijanu nikad nije uspelo da bude neko drugi,pa cak ni jedan lik iz poznatih Sekspirovih komada.
Otkrio je ljubav ovoj jadnoj devojci,koja je pod fatalnim osetom posustala i konacno na jedno vece postala Sibil Vejn.To ga je uplasilo,porazilo.Njegov izvor srece ona vise nije bila,jer je tada opet u njoj prepoznao svoju najvecu slabost.
Nosen strahom,Dorijanov svet nestaje.Nestaje i lepota spoljasnjosti.Sve ga napusta odjednom.
Menja stvarnost za iluzije pod uticajem opijuma,zanemaruje svoje postojanje, opravdanje trazeci u nemilosti sudbine na koju se smrtno pretplacuje.
Otudjuje se od drugih,odustaje od sebe.Unistava sliku Dorijana Greja, koja je naslikana sa verovatno najvecom ljubavlju koja mu je ikada data.Ubija njemu najneznije naklonjenog slikara i da ironije bude veca spaljuje ga.
Ovako tragican zavrsetak,jedne tako divne osobe, pisac nije mogao da ne osudi, te svog glavnog junaka stavlja oci u oci sa njegovim strahovima.Slika poprima uzase njegovih dela,lik mladice postaje strasan i izopacen,a ''jadni''Dorijan shvata da je put za njega KONACNO gotov.
Kukavicki izvrsava samoubistvo,dok njegovo telo poprima oblicja uzasa koje je pocinio.
Sta je bilo sa slikom?Ona je opet poprimila svu lepotu mladog Dorijana koju je video ubijeni slikar.Potvrdjujuci da iskrenost i ljubav IPAK nisu uzaludni.
p.s.Ovo je moj prvi blog,nadam se da sam barem jedan delic svoje odusevljenosti ovim delom prenela na vas.:)
Naziv knjige mi je od prvog pomena privukao paznju,te sam rekla sebi da MORAM procitati tu knjigu.
Dorijane Greju,toliko si poseban da se pisac uopste nije osecao ugrozeno da ce tvoje ime biti mozda poznatije od njegovog.Udahnuo ti je ne samo zivot,vec i sudbinu a da to ne bude sve,nisi ostao samo obican karakter u knjizi-dao ti je i ime i prezime.Hrabro,zar ne?- mislim sada nakon citanja.
Profesorica je dosla,pokupili smo se i otisli na pauzu.
Dan kasnije,otisla sam u biblioteku,i u odeljku engleskih pisaca pronasla knjigu.Dobar znak!
Na omotu knjige,koja je inace ''Politikino'' izdanje,bio je kao na Koeljevom romanu ''Alhemicar''-Narcis koji se ogleda u vodi.Znam pricu o Narcisu,ali kakve to veze ima sa ovim?! -pomislim ja.
Knjiga je bila ocuvana,kao i uvek mirisala je na biblioteku(ne na cudne mirise raznih kuca u kojima prezivaju ''lake''knjige)*sto je isto bio Dobar znak.
Pocela sam da citam predgovor,koji je obecavao TAKO mnogo.Osecaj me nije prevario ni ovaj put .Vec na prvim stranam,osetila sam povezanost sa knjigom,ali kako sam citala dalje bila sam sve vise zainteresovana za zivot ovog nesretnika.
Elem,BOJIM se da od velikog odusevljenja ovaj blog ne bude puko prepricavanje.Al' kusam svoju srecu i umece.
Dorijan Grej,prelep mladic.Aristokratska krv,zamucena tugom-nazalost.Spoljasnost je tako mnogo obecavala,tako je verovao, ne samo on vec i drugi koji su oko njega ziveli.U knjizi je pisac svim drugim karakterima usadio da nijednom ne pomisle da takva lepota moze da ucini nesto strasno i brutalno.Svi su verovali u to,ali ne i Dorijan Grej.
Lepota mu je pruzala odredjeno zadovoljstvo jer je njom plenio kako zene,tako i muskarce,ali kada bi sva ta lica otisla ostajao bi sam i postajao bi ono sto zaista jeste,preplasena osoba.Lepota je krila:tugu,bezbroj sumnja,neverovanje.Pomesana osecanja od samoljublja do potpune zelje za cistotom i iskrenoscu-smenjivali su se ,a u njemu kao da je zivelo jos jedno bice.To ga je dovodilo do ludila,a koga i ne bi?!Okrenut sebi,uvek je pokusavao da bude ono sto ''bi trebao da bude''. Dorijan gubi korak,saplice se o sopstvene zelje,strahove,pocinje da se gubi na putu ka ostvarenju.
'' Svaki nagon koji nastojimo da prigusimo neprestano kljuca u mislima i truje nas''.
Trudeci se da oslika idealnu sliku o sebi, kao mladicu koji je siguran u svoj put,koji je pronikao u tajne zivljenja,pozrtvovaniji posmatrac bi ipak rekao: ovom momku fali vere-koliko god to paradoksalno zvucalo.
Ovom momku je nedostajala roditeljska ljubav koju nikad nije imao,nedostajalo mu je da nekom pripada,nedostajalo mu je vere da pozrtvovanost izmedju ljudi ipak postoji.
Umesto da tome tezi,menjajuci tok svog svrsetka jednoga dana,zbog nepoznavanja pozrtvovanosti,spoljasnja lepota i opste odobravanje na istu pobedili su ga u pronalazenju sebe.
U bujici oseta,javilo se svetlo u mraku.Dorijan se zaljubljuje u devojku koja je jedne noci bila Imogena,druge Julija.Sibil Vejn, kako joj je pravo ime,nikada.Iskreno mislim da ju je voleo jer je svaki put mogla da bira ko ce da bude,menjala je sebe i svoj karakter o predstave do predstave.Dorijanu nikad nije uspelo da bude neko drugi,pa cak ni jedan lik iz poznatih Sekspirovih komada.
Otkrio je ljubav ovoj jadnoj devojci,koja je pod fatalnim osetom posustala i konacno na jedno vece postala Sibil Vejn.To ga je uplasilo,porazilo.Njegov izvor srece ona vise nije bila,jer je tada opet u njoj prepoznao svoju najvecu slabost.
'' Ljudi koji vole samo jednom u zivotu stvarno su plitki.Ono sto oni zovu odanasocu i vernoscu,ja zovem neosetljivoscu navike ili nedostatkom maste.Vernost je za emotivni zivot ono sto je doslednost za zivot intelekta-JEDNOSTAVNO PRIZANJE NEUSPEHA''.Sibil izvrsava samoubistvo,Dorijan nastavlja da tone u nemilost....
Nosen strahom,Dorijanov svet nestaje.Nestaje i lepota spoljasnjosti.Sve ga napusta odjednom.
Menja stvarnost za iluzije pod uticajem opijuma,zanemaruje svoje postojanje, opravdanje trazeci u nemilosti sudbine na koju se smrtno pretplacuje.
Otudjuje se od drugih,odustaje od sebe.Unistava sliku Dorijana Greja, koja je naslikana sa verovatno najvecom ljubavlju koja mu je ikada data.Ubija njemu najneznije naklonjenog slikara i da ironije bude veca spaljuje ga.
Ovako tragican zavrsetak,jedne tako divne osobe, pisac nije mogao da ne osudi, te svog glavnog junaka stavlja oci u oci sa njegovim strahovima.Slika poprima uzase njegovih dela,lik mladice postaje strasan i izopacen,a ''jadni''Dorijan shvata da je put za njega KONACNO gotov.
Kukavicki izvrsava samoubistvo,dok njegovo telo poprima oblicja uzasa koje je pocinio.
Sta je bilo sa slikom?Ona je opet poprimila svu lepotu mladog Dorijana koju je video ubijeni slikar.Potvrdjujuci da iskrenost i ljubav IPAK nisu uzaludni.
p.s.Ovo je moj prvi blog,nadam se da sam barem jedan delic svoje odusevljenosti ovim delom prenela na vas.:)
Нема коментара:
Постави коментар