jednačina.

Da se osećaš tužno kao ja, ja kao ti,plus i jednako mi,
da varamo sebe i druge,a drugi nas,
da je prošlo vreme i da je sve drugačije.

Da smo lakši, da možemo pobeći od zidova koje gradiš kada ruke širim ka tebi,kada sežem više od one ljubavi koja mi je ruke stvorila. Ti i ja. Puta ovo sada,podeljeno sa onim što izgubimo kada isključujemo  jedno drugo, implicira da ne znamo šta se sabira i oduzima jer smo  nevešti, propali talenti za Mi, kao prostu jednačinu koju bi posvećeni s lakoćom rešili.

U čast proleću, u čast devojci sa milionzilion šarenih boja

Ustaje u šest ujutro, sa njom ja ustajem oko osam.
"O čuda"!
Jede proju, i ne prihvata ništa manje.
Neki bi rekli potpuno improper,
a onda, kada malo bolje protrljate oči,
vidite hiljadu boja.
O, hiljadu tufni,linijica, ptičica, i ostalih zverki
po njenoj košulji, helankama, neka zalutala i na haljinici
kada odluči da je pravi dan za devojčice.

Otpije gutljaj piva i kaže: " Devojčice jesi ti normalna?!",
idemo na selo da gajimo heljdu, pogledaj ove lude ljude iz gradova.
Onda dobijete jedno gratis tapkanje po leđima,
čisto da vas osvesti, jer joj to prečesto uspeva,
i onda vidite da je odabrala najluđi lak na svetu,
koji jedino i samo tako može da se nosi na NJENOJ jednoj ruci
i nikako drugačije.

Uz nju se ide pešice, u korak, ako ga uhvatite.
S njom sedite na klupi, u proleću, na reci i u parku,
možda je sretnete, a ne pomislite ništa,
a možda joj se mnogo svidite, i ona će primetiti
vaš sjaj, vašu posebnost, i onda HOP-dobijete lagani osmeh.
Onako lep i damski.

S njom možete da psujete, mada retko,
jer nema potrebe.
Smejte se, ljudi smejte se!


Njeno ime počinje na J,ali ja neću staviti tačku pored jer se ona uvek nastavlja!