Nikada ne možemo znati kada je trenutak, a kada kraj za nas.Da li dovoljno vidimo ili smo uveliko oslepeli.
Ne možemo znati je l' dišemo, ili smo tek udahnuli. Stojimo li na kraju litice, il' pak već poniremo ka provaliji.
Ostaje nam da živimo, živimo, da levitiramo sa našim teškim telima koja nam daju oblik, pokretima koji zauzimaju prostor i našu stalnu nespretnu želju da se održimo.
Da se održimo dovoljno živima ili da se održimo dovoljno usnulima, jer nemamo hrabrosti da odemo?
Teško je napraviti korak napred, ali i unazad. U prostoru ostaće trag. U vremenu, praznina?
Ne možemo znati je l' dišemo, ili smo tek udahnuli. Stojimo li na kraju litice, il' pak već poniremo ka provaliji.
Ostaje nam da živimo, živimo, da levitiramo sa našim teškim telima koja nam daju oblik, pokretima koji zauzimaju prostor i našu stalnu nespretnu želju da se održimo.
Da se održimo dovoljno živima ili da se održimo dovoljno usnulima, jer nemamo hrabrosti da odemo?
Teško je napraviti korak napred, ali i unazad. U prostoru ostaće trag. U vremenu, praznina?
Нема коментара:
Постави коментар