Love song for my Mom

Nikad ti više neću reći reči koje bi mogle da te zabole,
koje bi mogle da unize tvoj pogled kada me zabrinuto gledaš.

Čuvaću tvoje reči za neke lepše dane,
kada ćeš me učiti lepotama života
štedeću ih od galame kada se bojiš,
da ću otići na pogrešan put
i kada kao izgubljeno pokislo kuče
vraćam se k' tebi u krilo da me beskrajno,
uplašenu voliš.

Pišem ti ovu pesmu mama,
u sred nedođije,
bez ijednog umilnog glasa
koji će tiho, polako,
odmereno kao ti da kaže
sve što ponekad i sama znam,
ali ti dozvoljavam da mi strpljivo sričeš.

I stojim sada nad papirom
pokušavajući da prizovem sećanja,
i želim da ti kažem,
da sročim, na ovo malo mesta od papira,
sve reči koje smo uputile jedna drugoj,
pogleda koji su bili samo naši,
i neka ovo ostane nezavršena pesma Mami
koja je tamo negde i spava,
u spavaćici davno poznatog mirisa,
sigurna da sam dobro.

A ja ne mogu da završim ovo, jer moja odanost tebi se i dalje nastavlja.